Shangri-La Frontier - Epizoda 7

Ova epizoda Shangri-La Frontiera bila je čista komedija! Priča se doduše nije mnogo pomerila, ali to nije ni bilo važno – humor je bio pun pogodak.

Humor u prvom planu

Sajgerove preterane reakcije i montaža treninga u drugom delu bile su posebno urnebesne. Iz nekog razloga, isprva sam pomislio da se Sajger i Sanraku poznaju odranije – nemam pojma zašto.

Sajgerove reakcije su crtano preuveličane, a montaža treninga u drugom delu me je prosto nasmejala do suza. Usput, isprva sam mislio da su Sajger i Sanraku stari prijatelji. Čudno, zar ne?

Sajger prati Sanrakua kao opsednuti fan klub na energetskim pićima. Jedva da ga i poznaje, ali juri za njim kao zaljubljena tinejdžerka.

Njene fantazije, u kojima romantizuje Sanrakuov stav "bez napora", apsolutno su urnebesne – ali i prilično bizarne. Izgleda da će to biti njen stalni geg u seriji.

Drugi deo se fokusira na trening: Sanraku ima talenta, ali ne može da se takmiči sa igračima koji imaju stotine sati iskustva. Sama veština nije dovoljna kada te protivnici lako mogu smrviti.

Klasičan segment treninga i otvorena pitanja

Voleo bih da sam video više onih sjajno animiranih borbi tokom treninga, ali je montaža ipak razvaljivala. Jeste, Sanraku se podigne samo dva nivoa – ali se bori kao manijak! Skoro kao da igra sa prslukom od 20 funti sa tegovima. Kriva je njegova slaba oprema.

Na kraju epizode, Sanraku dobija misterioznu poruku od Artura. Trebalo bi da se nađu u drugoj igri – važan razgovor. Ali o čemu se radi? Nemam pojma. Pogotovo zato što je Artur totalno nesimpatičan lik.

I dalje nemam pojma zašto su zečevi toliko zainteresovani za Sanrakua. Da li je to samo zbog borbe sa Mitskim Bićima? Serija je i dalje zabavna, ali polako se vrtimo u krug.