Ranma 1/2 - Epizode 8 i 9
Ovaj narativni luk je definitivno jedan od mojih omiljenih u ranim epizodama serije – baš tamo gde mislim da je serija zaista pronašla svoj ritam. Ima sve prepoznatljive elemente: neku vrstu borbene forme nečega što nije i ne bi trebalo da bude borilačka veština, likove veće od života, urnebesne nesporazume, Ranmu i Rjogu koji se svađaju kao stari bračni par, i Ranmu i Akane koje se nespretno snalaze sa svojim osećanjima jedno prema drugom.
Ovog puta, bizarna „borilačka veština“ vrti se oko umetničkog klizanja – što bi se u stvarnom životu brzo završilo nečijim krvarenjem na ledu, jer, znate li koliko su oštre te klizaljke?
Priča počinje tako što Akane slučajno ostavlja P-čana, svog malog pratioca, na ledu. Dok je ona odsutna, njega „spašava“ Azusa Širatori – i odmah mu daje novo ime: Šarlot. Azusa želi da ga odvede kući, ali njene planove skoro osujećuje njen partner u umetničkom klizanju, Mikado Sanzenin.
Kada Ranma potom baci riblji kolač na njega jer je pokušao da poljubi Akane, stvari eskaliraju i između Ranme i Mikada. Sada se Ranma i Akane suprotstavljaju Azusi i Mikadu – problem je u tome što se Akane prilično dobro snalazi na ledu, dok se Ranma kreće sa gracioznošću nesigurnog mališana koji uči da hoda.
Dve stvari su me posebno oduševile kod ovog luka: Prvo, kao što je već pomenuto, to je jedan od mojih omiljenih delova serije pre nego što je uveden moj omiljeni lik – a još ćemo morati da sačekamo pre nego što ih vidimo. Drugo, Azusi i Sanzeninu glasove su pozajmili Aoi Juki i Mamoru Mijano – dvojica najduhovitijih glasovnih glumaca u Japanu trenutno.
U poslednje vreme, Juki češće čujemo u njenom oštrijem, gotovo gremlinskom modu – kao likove poput Maomaoa ili sa njenim dečačkim glasom. Naravno, kao Azusa, ona prelazi na mnogo ženstveniji ton, mnogo više u stilu „Ojousame“ nego što bih očekivao od visokih tonova. Mijano, s druge strane, otelovljuje mnoštvo likova, ali uvek ostaje svoj.
Kao Sanzenin, on je urnebesan, bez napora prelazi između uglađenog, šarmantnog držanja i iznerviranog, gotovo šapućućeg govora.
Takođe želim da istaknem zvučni dizajn scena umetničkog klizanja: Svaki lik se drugačije oseća na klizaljkama, a zajedno sa zaista urnebesnom animacijom Ranme i Rjoge koji se obojica nespretno koprcaju na, navodno, neklizajućoj površini leda, to pokazuje koliko je pažnje posvećeno akustičnoj implementaciji klizaljki. Sanzenin, Azusa i Akane klize po ledu kao iskusni klizači, praćeni neprekidnim zvukom klizanja.
Ranma, koji je malo vežbao ali je i dalje očigledno nesiguran, pravi isprekidan zvuk dok klizi napred korak po korak. Rjoga, s druge strane – kao momak koji se oslanja na sirovu snagu – gazi i rampusa okolo.
Sanzenin je, u neku ruku, skrojen od istog materijala kao Kuno – mada kao drugačija vrsta pretnje. On je besramni ženskaroš koji sebe vidi kao Božji dar ženama: zgodan, talentovan i pravi šarmer. Ljubi svaku devojku koju smatra slatkom, pretpostavljajući da će biti zahvalne na njegovoj pažnji. Sudeći po njegovoj popularnosti među ženskim kolegama iz razreda, često pogađa metu, ali ni Akane ni Ranma nisu zainteresovane za njegovo udvaranje.
Kao i kod Kuna, Takahaši koristi komediju da istakne međusobni uticaj muškosti, ženstvenosti i seksualnog napada – jer Sanzeninova sklonost ka ljubljenju bez pristanka je, jednostavno rečeno, napad.
Akane reaguje besno, govoreći da bi ga, da Ranma nije bacio onaj riblji kolač na njega, dobro prebila. Uostalom, navikla je na neželjene pokušaje udvaranja od strane muškaraca i ima mnogo načina da se odbrani.
Ranma, s druge strane, nije toliko upoznat sa tim. Još uvek se navikava na to da ga doživljavaju kao ženu – čak i ako to počinje da koristi u svoju korist u određenim situacijama. Dakle, kada Sanzenin upadne, Ranma ne zna kako da proceni i izbegne situaciju – i biva poljubljen.
Ovo je izuzetno ponižavajuće. Beži plačući, samo da bi ga ismevali njegov otac i porodica Tendo. Mnogo toga se može protumačiti u ovome – posebno imajući u vidu da niko to ne shvata ozbiljno nakon što se ispostavi da je to bio drugi dečak koji je „iznudio“ poljubac. Sanzenin, s druge strane, tumači Ranmin suzni beg kao stidljivost, iako Ranma to jasno odbacuje.
Koliko muškaraca počini napad a da to i ne shvate, jer nikada nisu pravilno naučeni šta znači pristanak? Pretpostavka da je sve „da“ jer ne mogu da zamisle da devojka može reći „ne“ – tako Sanzenin razmišlja, dok je Azusa davno prepoznala da ga devojke jednostavno mrze.
Manja frustracija: Kao i u luku ritmičke gimnastike, Akane je ponovo gurnuta u pozadinu. Što je šteta, jer je bila zaista dobra!
Znam da su Rjoga i Ranma urnebesni zajedno, i prizor Rjoge u njegovoj maloj „Šarlot“ ogrlici uvek će me nasmejati, ali Akane je zaista zaslužila pobedu ovde.
To je jedna od retkih prilika gde je ona jača od onih oko nje – ali, nažalost, taj trijumf joj je ponovo oduzet jer potencijal fizičke komedije i nespretnosti Rjoge i Ranme zasenjuje priliku za zaista dobru, na klizanju zasnovanu akciju. Nažalost, to se neće promeniti u skorije vreme – ili možda nikada.
Čak i ako Akane ne dobije priliku da zaista zablista, ovo je nesumnjivo jedan od najboljih narativnih lukova koje rani tomovi Ranme ½ mogu da ponude.