Nintendova tužba protiv Džesija Kejgina: Presedan za sprovođenje autorskih prava

Od novembra 2024. godine, Nintendo agresivno goni slučaj protiv Jesseja Keighina, poznatog pod pseudonimom EveryGameGuru.

Tužba se fokusira na opsežne optužbe za kršenje autorskih prava, uključujući distribuciju emulatora, ilegalne prenose pre objavljivanja igara i deljenje kodova za dešifrovanje.

Iako se slučaj u početku čini kao izolovana mera, sumnja se da je deo veće strategije odvraćanja. Kritično je što se razmatraju i optužbe za uništavanje dokaza i namerno opstruiranje procesa uručenja, što dodatno slabi poziciju tuženog.

Strateška orijentacija tužbe

Tužba protiv Keighina objedinjuje brojne oblike digitalnog kršenja autorskih prava u jedan postupak. Nintendo optužuje tuženog da ne samo potkopava njegove sopstvene naslove putem „ilegalnih Switch emulatora“ i „neovlašćenih javnih izvođenja“, već i da podstiče masovnu distribuciju piratskih kopija. Poseban naglasak stavljen je na strimovanje uživo neobjavljenih igara, što je u tužbi klasifikovano kao „reproduktivno kršenje intelektualne svojine“.

Paralelno s tim, deljenje malih datoteka, kao što su ključevi za dešifrovanje, smatra se kršenjem Zakona o autorskim pravima digitalnog milenijuma (DMCA).

Ovaj argument ima za cilj da pravno obuhvati čak i marginalne radnje kako bi se stvorio širok signalni efekat. „Relativno minorne pojedinačne radnje mogu imati ozbiljne posledice“, može se zaključiti iz tužbe – indikacija namere odvraćanja koja stoji iza postupka.

Eskalacija putem uništavanja dokaza

Čak i pre podnošenja tužbe, Nintendo se suočavao sa izazovima koji su prevazilazili čisto pravne aspekte. U imejlu od 8. novembra 2024. godine, od Keighina je zatraženo da vrati obrisani onlajn sadržaj kako bi ispunio svoju „dužnost čuvanja dokaza“. Zahtev je ostao bez odgovora, što je navelo Nintendo da javno govori o „namernom opstruiranju uručenja“.

Višestruki pokušaji uručenja na raznim adresama nisu uspeli, iako se pet od tih adresa prethodno pojavilo u Keighinovim DMCA kontra-obaveštenjima. Snimak ekrana Fejsbuk objave u kojoj tuženi izjavljuje „nemam interesa za saradnju“ naglašava Nintendovu optužbu za aktivnu opstrukciju. Pored toga, objava na društvenim mrežama dokumentuje Keighinovu nameru da provocira kompaniju „trošenjem advokatskih honorara“ pre nego što „pusti Nintendo da ode praznih ruku“.

Kolateralni efekti

Slučaj Keighin ističe tenzije između sprovođenja autorskih prava i digitalne supkulture. Dok Nintendo deluje praktično bez pravnog rizika, budući da pojedinačni slučaj ne izaziva krizu za odnose s javnošću, gejming zajednica se suočava sa dilemom: aktivnosti zasnovane na emulatorima, često sprovođene iz nostalgije ili tehničkog interesa, sve više dolaze pod lupu u pravnim sivim zonama.

Uporedivi presedan iz 2023. godine, tužba protiv platformske emulatora Yuzu, završio se nagodbom koja nije donela suštinsko razjašnjenje.

Keighinova najava da će „ući u istoriju video-igara“ ironično bi mogla postići upravo suprotno: „nepobijena presuda u odsustvu“ donela bi Nintendu simboličnu pobedu bez postavljanja ikakvih pravnih standarda. O ovome je pisao TorrentFreak u svom članku.

Komentar

Eskalacija ovog slučaja postavlja pitanja o ravnoteži između sprovođenja zakona i javne percepcije.

Dok Nintendo štiti svoj brend, Keighin koristi društvene mreže kao pozornicu da transformiše pravne postupke u ličnu borbu za moć. „Trebalo je da me bolje istraže“, provocira tuženi – stav koji ne samo da povećava njegov rizik, već i odražava složenost modernih debata o autorskim pravima. „Vi možda vodite korporaciju. Ja vodim ulice.“