Übel Blatt - Epizode 1-2

Ljubitelji mračne, epske fantazije, radujte se! Dugogodišnja manga Etorouđija Šiona, „Ibel Blat“, koja broji 24 toma, konačno je dobila svoju anime adaptaciju! Iako je originalno izlazila od 2004. do 2019. godine, njeno kašnjenje sa emitovanjem do 2025. je svakako neočekivano, mada možda ima veze sa marketinškom sinergijom za nastavak mange, „Ibel Blat II: Vitezovi pokojnog kralja“, koja izlazi 2024. godine.

Znam da su mnogi strastveni čitaoci bili iznenađeni i oduševljeni kada je ovaj anime najavljen, i sada su nesumnjivo zabrinuti da li će serijal opravdati očekivanja njihove voljene, napete drame. Na osnovu kvaliteta prve dve epizode… rekao bih da stvari izgledaju prilično obećavajuće.

Priznajem, nikada nisam čitao originalnu mangu, tako da ću ovim recenzijama pristupati iz perspektive potpunog početnika kada je „Ibel Blat“ u pitanju. Iako sam uživao u mnogim drugim anime i manga ostvarenjima u ovom žanru, poput „Berserka“, što je ubedljivo najočiglednija tačka poređenja.

Ako mi se anime dopadne, možda ću jednog dana i mangu pročitati.

Prolog

Radnja „Ibel Blata“ se dešava 3992. godine nove ere (Anno Dunatto), u germanski inspirisanoj zemlji ispunjenoj brutalističkom srednjovekovnom arhitekturom i anahronom futurističkom tehnologijom poput letećih cepelina.

Sve i svi imaju nemačka imena, uključujući protagonistu Kojncela, nacije Szalenden i Višteh, pa čak i naslove epizoda poput „DURCH BURCH“ i „UNTER MORGEN MONDEN“. Dvadeset godina ranije, car Szalendena poslao je četrnaest ratnika u borbu protiv neprijateljske nacije Višteha, ali se samo sedam vratilo.

Od četrnaestorice, trojica su poginula izvršavajući svoju dužnost, a samo četvorica su dovršila svoj zadatak, pre nego što su ih ubila preostala sedmorica ratnika koja su ih čekala i potom ih izdala. Tih sedam podmuklih ratnika je potom lažno prisvojilo pobedu svojih palih saboraca, proglasivši sebe „Sedmoricom heroja“.

Uvodna scena serije je flešbek u 3972. godinu nove ere, prikazujući kako ovi „heroji“ nemilosrdno kolju jednog od svojih saveznika, sa krvlju koja šiklja iz njegove očne duplje. Jasno je da „Ibel Blat“ namerava da nastavi u istom tonu kako je i počeo.

Sedam heroja

Sada je zemlja Sedam heroja poznata kao mirna utopija, koja privlači tražioce azila iz daleka i bliza, koji pokušavaju da se provuku kroz stroge granične kontrole u potrazi za boljim životom. Na zidinama granice, koje kontroliše korumpirani manastir, srećemo nežnu vilinsku devojčicu ružičaste kose, čiji neuspeli pokušaj da se sakrije u kočijama skoro dovodi do njene egzekucije.

Spašava je dečak polu-vila, Kojncel, koji izgleda nešto starije, koji je zamenjuje za svoju sestru i spontano joj nadenjuje ime „Pipi“, ime koje ona žestoko protestuje. Ne saznajemo njeno pravo ime.

Kojnceleva očigledna mladost krije njegovu neverovatnu borbenu veštinu. Neke od najboljih scena u prve dve epizode prikazuju ga kako talase neprijatelja šalje u krvav grob, koristeći svoje neverovatne mačevalačke veštine na haotičan, ali efikasan način.

Osveta protiv Sedam heroja?

Iz nekog razloga, pokreće ga osveta protiv Sedam heroja, a flešbekovi u drugoj epizodi nagoveštavaju da je na neki način povezan sa jednim od ratnika za koje se pretpostavlja da su ih ubili.

Pretpostavljam da će njegova misteriozna prava priroda biti otkrivena u nekom trenutku, ali u flešbeku njegov identitet „Ašrit“ pripada ljudskom dečaku, drugačije etničke pripadnosti, pa da li je ovo neka vrsta priče o osveti kroz reinkarnaciju?

Do sada, Kojncel je morao da se suoči samo sa prilično stereotipnim, korumpiranim monahom, koji me pomalo podseća na Oca Kornela iz „Fullmetal Alchemist“, i njegovom vojskom sumnjivih, bezličnih nasilnika sa metalnim maskama.

Karakterizacija monaha je jedva nijansirana; on je samo pohlepan tip koji čuva granicu jer to puni kasu njegovog manastira. Kojncelevi saveznici su takođe prilično površno nacrtani, za sada.

Pipi

Jadna Pipi uglavnom postoji da bi bila dovedena u opasnost ili ponižena; u jednom trenutku, pošto joj se odeća pokvasi i zaprlja, mora da obuče vrlo oskudan, potpuno neprikladan kostim za svoje godine, što deluje nepotrebno jezivo.

Odeća krijumčarke Altee je takođe prilično nepraktična, dok su svi muškarci obučeni prilično konzervativno. Iako to nije presudno, smatram da je više nego malo nepristojno. Međutim, ona vodi tavernu, pa je možda i egzotična plesačica? Ništa drugo ne bi moglo da objasni njenu bizarnu odeću.

Vid, još jedan krijumčar, nosi povez preko oka i standardni je grub, ali nejasno herojski lik koji je nekoliko puta spasio Pipin život. Od centralnog kvarteta, Kojncel je ubedljivo najzanimljiviji. Posebno mi se sviđaju njegove apsurdno duge pletenice, koje su na krajevima vezane u bodeže. Zar mu ne seku noge kada hoda?

Borba protiv običnog čudovišta

Vrhunac prve epizode, borba protiv generičkog čudovišta, pomalo se odugovlači. Nije toliko uzbudljiva koliko bi trebalo da bude, što ne ostavlja najpozitivniji prvi utisak. Srećom, borba protiv tetoviranog plaćenika u drugoj epizodi je mnogo zanimljivija.

On barata ukletim mačem koji emituje paralizujuće krike iz jadne, mučene vile vezane za njegovu dršku, čije postojanje Kojncela dovodi do suza besa. Čini se da je ovo svet fantazije gde moćni eksploatišu i profitiraju od slabih; nadamo se, plodno tlo za dobru, staru, zadovoljavajuću fantaziju osvete.

Generalno, druga epizoda je obećavajuća više od prve, jer počinje da razrađuje svet i njegove likove, pružajući intrigantnu pozadinsku priču i više fantastičnih elemenata.

Do kraja epizode, Kojncel jaše letećeg zmaja nakon što je magično uništio ogromnu kamenu strukturu, Hiljadu kamenih kopalja, oslobađajući petrificirani leš svog bivšeg saborca koji je bio vezan za nju njegovim magičnim mačem. Ova vrsta ludila velikih razmera je tip anime fantazije koju mogu da podržim.

Zaključak

Voleo bih da je estetika bila malo kvalitetnija kako bi se uklopila u grandioznu prirodu narativa. Likovi su pomalo previše generični po anime dizajnu, a animacije borbi bi mogle biti uglađenije i detaljnije. Ali drago mi je što se ne suočavamo sa razočaranjem na nivou „Berserka“ iz 2016. Ovo deluje kao vrsta priče koja bi imala koristi od produkcije prestiža na nivou „Frierena“ ili „Delicious in Dungeon“, ali to nažalost nije ono što ovde imamo.

Čuo sam da u ranim tomovima mange postoje neke neprijatne scene koje uključuju silovanje i seksualni napad, ali do sada, to nije bio slučaj u ovoj adaptaciji. Ne protivim se nužno takvom materijalu u fikciji, sve dok služi priči na odgovarajući način i likovi se tretiraju s poštovanjem, a nije samo tu radi uzbuđivanja publike. Ako adaptacija nastavi da izostavlja ove scene, postavlja se pitanje koliko su uopšte bile neophodne. Vreme će pokazati, pretpostavljam.