Frieren: Iznad kraja putovanja – Epizode 7-8

Ove dve epizode uvode vas u glavne antagoniste serije: demone. U animeu, demoni su tokom godina doživeli zanimljivu evoluciju. Nekada su bili samo zlikovci koje je trebalo poraziti. Čista bića zla koja su junaci uklanjali kako bi spasili svet.

Demoni

U poslednje vreme, to se promenilo. Mnoge priče prikazuju demone u saosećajnijem svetlu. Ponekad su to narod primoran da se bori zbog teških životnih uslova. Ili su žrtve predrasuda, pogodan žrtveni jarac za ljude u svetu fantazije.

Demoni se toliko često vide kao kompleksni i nijansirani da se Frieren isprva čini neverovatno rasističkom, pokušavajući da ubije demona na ulici bez upozorenja i nazivajući ih čudovištima, a ne ljudima. Trik je u tome što su demoni u Friereninom svetu evoluirali da iskorišćavaju bolju stranu ljudske prirode. Uostalom, svi smo kao deca učeni da "koristimo reči" i da je "borba loša". Logično razmišljanje je da ako možemo da komuniciramo jedni s drugima, možemo se razumeti, a ako se razumemo, možemo postići mir.

Bez osećanja

Međutim, demoni ne mogu razumeti ljude, niti to žele. Za demona, reči nisu za komunikaciju, već za obmanu. I humanoidni oblik demona i njihova upotreba jezika su jednostavni alati evolucije. Alati koji im olakšavaju lov na njihov primarni izvor hrane: ljude.

U osnovi, demoni nemaju empatiju, i to ne samo prema ljudima, patuljcima i vilenjacima. Nemaju nikakvu emocionalnu vezu sa drugima. Nemaju prijatelje ni porodicu i po prirodi su usamljenici. Jednostavno rečeno, oni su čitava rasa psihopata.

Sve što kažu ili urade služi samo da izazove reakciju koja im pomaže da ostvare svoj cilj – da se nahrane ljudskim mesom. Ali samo zato što su naučili da, između ostalog, vikanje "Majka" kada su pred smrt može izazvati da njihov neprijatelj prekine napad. Oni nisu u stanju da razumeju emocionalni impuls zašto je to tako, i to je njihova slabost.

Razlika između Frieren i demona

Na prvi pogled, Frieren se čini bližom demonima po svojoj ličnosti nego Fern ili Stark. Često je hladna i logična do te mere da razmatra napuštanje grada njegovoj sudbini i bežanje u haos nadolazećeg demonskog napada. Zbog njenog iskrivljenog osećaja za vreme, teško joj je da brine o ljudima koji će biti mrtvi za nekoliko godina. Bilo da je to demonskom rukom ili od starosti. Posebno ako je ta smrt uzrokovana nečim što ona smatra glupim.

Međutim, razlika između Frieren i demona je u tome što, iako joj je teško da formira emocionalne veze sa smrtnicima, ona je sposobna za to. Stalo joj je do Fern, Starka i njenih bivših saputnika (mnogo više nego što je ikada shvatila). Čak i da nije imala lični ulog u borbi. To smo do sada više puta videli u seriji, da ima novi moralni kompas koji joj pomaže u interakcijama sa smrtnicima: "Šta bi Himmel uradio?"

Čak i da to nije bio slučaj, postoji još jedan emocionalni pokretač za njene postupke: hladan, beskonačan bes. Uostalom, potrebna je snažna motivacija da bi neko bio onaj ko je ubio više demona nego bilo ko drugi u istoriji. Do te mere da je sami demoni u prigušenim tonovima nazivaju "Frieren Razaračicom".

Zaključak

Trenutak koji me je rasplakao? To što je Himmel podigao toliko statua, ne samo iz sujete, već da Frieren ne bi bila sama. To je dokaz da je njena priča, njen život, više od niza priča iz prošlosti u koje se jedva verovalo.

A akcione scene? Tako su brutalne i nasilne da Frieren jednostavno morate da vidite u potpuno novom svetlu.

"Logično" razmišljanje devojke demona: Ubila sam dete jedne porodice. Nameravaju da me ubiju. Ako im dam novo dete, neće hteti da me ubiju. Gradonačelnik ima dete. Ako ubijem gradonačelnika i dam im gradonačelnikovo dete, biću sigurna.

Sviđa mi se ideja da je barijera koja je hiljadu godina štitila grad podignuta samo zato što je Flamme videla mladicu kako se bori protiv snežne oluje i odlučila da joj pomogne.